Neka pričaju tiho kad ime ti kažu
Da ne propadne ovo tijelo života gladno,
Zvijezda kad padne u oči tvoje,
Nestane ljubav u grudama zlata.

Neka pričaju tiho kad te budu spominjali
neka spava mi ovo srce bolno
Previše rana na njemu stoji
Ljeta mi idu i ure mi tuku,
A more još uvijek udara o stijene;
Školjke mu se na obalama sjaje...

Neka pričaju tiho kad te budu spominjali
Samo šapatom usne neka im govore;
Što ne čuju uši bolje će biti,
Što ne znaju misli, to samoj mi je lakše...

Živim a ne živim..

Živim životom cigarete i dima
gorčinom kave i crnoga vina
živim u mržnji i to mi je lice
živim životom propalice.

Živim životom razbijene čaše
ne volim čak ni birtijaše
živim k'o prosjak i to mi je mana
živim životom narkomana.

Živim životom prolaznih dana
danas do sutra sva mi je hrana
i tako dala zivotu sam rok
a on je kao zarazni porok.

Živote prokleti, živote zarazni
srce mi razori dušu isprazni.