Možda je konaćno vrijeme da napišem posljednju pjesmu o tebi... ti si
največa nesreća moga života... koliko je samo suza bilo prolivenih zbog
tebe... zbog ljubavi koja to nikada i nije bila.. zbog sreće koja je
bila nesreća.... zbog radosti koja je tuga postala... htjela bih te
mrziti ali osećam sažaljenje prema tebi.. gadiš mi se, nisi ostao muško
nisi se dokazao... ispao si gad, kukavica, đubre.. sad se tresem od
besa prema samoj sebi od silnog gadenja prema tebi, smatrala sam te
anđelom,ali ti nisi to, ti nisi ni dostajanstveno ljudsko bice, ma ti
si gad!!!! Reći ću ti samo jedno za kraj, neka ti jednom bude kao
meni i ne moram te nikada više sresti, jer u tebi nikada više neću
vidjeti čoveka..!!!
Nema komentara:
Objavi komentar