Crna tkanina pripijena uz kožu
Tvrde potpetice i miris strasti
Hodaču noćas po oštrici,po nožu
I mrske im poglede hladnokrvno krasti
Učiniti ću im gore nego su oni meni
Nauči ću ih da cvile,mole i plaču Bogu
Nauči ću ih da čekaju u sjeni
I mrze život a umrijeti ne mogu
Nauči ću ih vjernosti i čistoći
Tada će znati šta to boli
Ne tražeći oproštaja ka nebu ću poći
Shvati će,samo sam htjela nekog da me voli...
Nema komentara:
Objavi komentar