Ujutro kad se budim i kad zora svane,
Krv u mojim venama te zrak u plućima stane,
I kad pogledam svog malog Medu pored sebe,
Voljeni moj ja tada sjetim se Tebe.
Vrata se stvore ispred mene,
Tijelo se iz kreveta uspravi i okrene,
A srce moje povuče me kroz vrata,
I ja ne stanem na kojih dva sata...
Pred sobom vidim tvoje blistave oči,
I znam da bez njih dugo neću moći,
Znam da ne mogu bez tvoga lica,
Bez njega mogu direktno u invalidska kolica!