Svaki put kad uspijem ponovo me poraziš..

ja se opet dignem i za čas oporavim,

dali mi je kobna sva ta snaga moja

kojom praštam sve i za tren zaboravim..

Pa povrijedi me ponovo,kao kamen šutni,

pa se vati onda, još malo me gazi,

bol kad bude najveća, ti je pruži meni

a do tada je uzgajaj, da naraste pazi..

Kad ustanem ti me opet na dno gurni,

slomi kao grančicu kraj puta

i nikad me nemoj usmjeriti pravo,

već mi pusti srce da porazima luta.

Okuj me samoćom ne pričaj o ljubavi,

prevari pred svima da upoznam stid,

slaži bezbroj puta, nemoćnom načini..

Oduzmi mi sve one snove naše,

da se ničem ne nadam

ne dopusti da imam i to utočište da sklonim se kad postanem ranjiva

Uništi me potpuno moju ljubav ubij,

pošalji mi sve nesreće,

što se negdje kriju,

možda onda prestanem ja da praštam tebi

i u svoj te život ja ne pustim više..