Daj mi čašu s stola i ne pitaj zašto pijem..

Okanim se tuge i bola i njima se danas smijem..

Nije ni tuga što je nekad bila..

Pa što da me to brine?

Svoje sam suze skrila,

pa vas sve s ovih smijehom varam..

Napunite mi čašu, već je prazna..

Kao da ona mene pije..

Nemoj da stigne me i ta kazna

da vidim što to se na dnu čaše krije..

Ne počinji s pričama o životu..

večeras života za mene nema..

Neka ide sve to na moju sramotu

i nju na put za nigdje spremam..

Večeras me pustite na miru da pijem

i nikakve pjesme nemojte da krenu..

dobro je sve dok se još smijem..

Dodaj mi čašu, pusti pitanja..

Suvišne su sad sve te riječi..

Ne kvari ovaj put do svitanja

s pričama tim o nekoj sreći..

Naj lakše je čaši u mojoj ruci

a i meni je nekako lakše s njom..

U njoj uspomena nikakvih nema..

netko trijezan može ostaviti sve..

Netko to može sasvim trijezan..

Netko to može..ali ja ne..