Nedostaju mi tvoje ruke..da mi miluju lice, da griju moje hladne ruke, da mi jačim stiskom obećavaju sigurnost ma kako god stvarnost oko nas izgledala, da utonem u san i da se probudim njima obgrljena..
Nedostaju mi tvoje oči..da mi onim posebnim sjajem pričaju koliko me voliš, da mi upute onaj pogled pun oprosta kad nešto pogriješim, da se gubim u njihovom plavetnilu dok nešto pričaš..da me gutaju pogledom i onda kada se ne osjećam lijepom..
Nedostaju mi tvoje usne..da me ljube kada sam tužna, umorna, bolesna ili vesela..da zaspem i budim se obasuta njihovim mekim poljupcima, da brišu i zaustave suze koje se rađaju u mojim očima..samo one to mogu..
Nedostaješ mi ti..
Nema komentara:
Objavi komentar