Sada ne živim za nikoga..

I ne sanjam oblake ružičaste..

Ne znam što je oka sjaj kad se zaljubiš..

I smijem se kad kažu..da ljubav je dovoljna..

Više se ne oglušujem na laži

i živim za svoje sutra..

Nasmijana očekujem jutra..

razočarana ali snažna..

Bez ljubavi sam se opet rodila..

On ne zna da ja više nisam ja..

Misli da čekam ga jednaka..

poletna i slijepa..

zaljubljena..

Sjedim sama i nije strašno..

sama odlučujem sama svuda idem..

neke nove stvari dolaze..

stare moraju da prolaze..

Više on nije val u mojem moru..

A ja se gorko nasmijem..

pogriješila možda jesam

i prevarena možda jesam..

ali još sam tu

preživjela i s ponosom u očima..

novom snagom u krilima..