I ovo je jutro kišom počelo..kao da zna da je nestalo sve što nas je nekad spajalo..I zato opet po tko zna koji put posvećujem sve ovo našem vremenu, tebi..meni i našoj krivici..

Nekad jednostavno ne znaš šta imaš..nekad se zbunim i pitam se pa jesam li i ja došla ili sam prošla..

Jeli ovo kraj mojeg puta ili?? Da..sam to barem na vrijeme znala..ti bi bio zadnja stvar koju bi pustila blizu sebi..da uđe u moj život i uništi sve ono što sam gradila.. Uhvatim samu sebe često..kako gledam nekog prolaznika što na tebe barem malo sliči..

Udarim samu sebe..i vratim se u stvarnost i kažem DOSTA!! Postoji u životu put koji se prođe samo jednom i više se vratiti ne može.. Ti..si izabrao taj put i otišao..sad su slike izbljedile u magli i postati će svejedno..osjećam to..

Shvatila sam onoga dana kad sam bila s tobom..shvatila sam..

Da je opet ona prošla kroz naše živote..uznemirila naše mirno more i odvukla te od mene.. Ti ćeš negdje da se mrakom..tišinom i novom maskom da se ogrneš..i sav svoj sram i grijehove ćeš kao rukave da podvrgneš..jer takav si ti..brzo nastavljaš dalje a još brže zaboravljaš..

Ali život je surov igrač..protiv njega nećeš moći pobijediti kao što si protiv mene.. Stići će te bol i tada ćeš shvatiti kako ti nedostaju moji zagrljaji, poljupci i koraci..Tada shvatit ćeš moju bol..zovnut ćeš me tuđim imenom..

I znam za mnom viknut ćeš..TUGO..

I onda kad budeš i poželio da s mnom podijeliš svu svoju bol i otuguješ s mnom tugu..

Neće tada više vrijediti..jer nas više nema tu..ne postojimo..