Nemam ni malo emocija za pisanje,
u meni sve se srušilo..
već sam počela pisat post pa sam
ga obrisala...bez veze...nema smisla,
ne osjećam tuge...nema je...zašto,
nemam ni suza na licu...previše je
bilo isplakanih...zašto bi plakala,
sve sam ostavila..sve se u meni
srušilo kroz noć...snovi..nema ih,
snovi o ljubavi daleki..ne trebam
te snove...već par dana spavam i
ništa ne sanjam....za koga, zašto,
ne trebam ništa..a samo ja znam
zašto je to tako...šta me slomilo,
tužna sam.........ali nije me sram,
nit se više ne pitam zašto
je to tako moralo biti...desi se i
najjačim od mene što vole, znam
vratim se nazad u svoj svijet,
svijet svojih snova...tamo mi je
najbolje, jer tamo sam samo svoja..