Nedostaju mi tvoje ruke. Da mi miluju lice, da griju moje hladne ruke,
da mi jačim stiskom obećavaju sigurnost ma kako god stvarnost oko nas izgledala,
da utonem u san i da se probudim njima obgrljena..
Nedostaju mi tvoje oči. Da mi onim posebnim sjajem pričaju koliko me voliš,
da mi upute onaj pogled pun oprosta kad nešto pogriješim, da se gubim u njihovu plavetnilu dok nešto pričaš,
da me gutaju pogledom i onda kad se ne osjećam lijepom..
Nedostaju mi tvoje usne.
Da me ljube kad sam tužna, umorna, bolesna ili vesela,
da zaspem i budim se obasuta njihovim mekim poljupcima,
da brišu i zaustave suze koje se rađaju u mojim očima.
Samo one to mogu..
Nedostaješ mi ti..
Nema komentara:
Objavi komentar