"Zar ti nije dovoljno sto si mi ukrao sve? jel mi moraš i snove krasti,zašto se pojaviš u svakom?
Zašto vise ni tamo nisam sretna....zašto se gubim u svakom segmentu svog života?
Odbacujem njih od sebe,iste one ljude koje toliko volim,jer me tjeraju od tebe...
Oni me guraju od tebe,a ja njih od sebe
I nisam sretna. ne!
I padnem na pod svog kupatila i plačem satima....oči nateku a dusa se raspada..svaki dan...
Ako sam nekad mogla da glumim,više ni to ne mogu...
Jer na svaki moj pokušaj da obrišem suze,one sve vise padaju...
a moj osmijeh blijedi
I zašto dalje pitam se,i kome putovi vode,čemu nadam se
ničemu! nemam snova, želja,ljubavi, ni srca..
tek praznina mi ostala..i pogled koji spuštam svaki put kad te neko spomene.."