"Iz dana u dan pokušavam da te zaboravim, da tebe prebolim, da mi srce prestane da vene i život sretno dalje krene. Ali ne ide, jer moje oči traže samo tebe. Pokušala sam druge da zavolim, da na te više ne mislim, ali kad god bude kraj, ti se opet pojaviš. Dolaziš mi u sne i tiho šapćeš 'volim te'. Onda se probudim sva uplakana i ne spavam noćima, jer plačem za tvojim očima, duša me boli, srce mi puca, eh, da bi mogao osjetiti kako je meni u ovom trenu sada, kako se moj život polako raspada, kako gubim nadu i polako nestajem u tami.
Osjećam kako mi se duša diže i tebi u snove stiže, da ti kaže ono, šta ja živa nikad nisam mogla, jer tu hrabrost nisam imala. Tiho ti šapuće dok slatko spavaš ti, da te moje srce nikad neće zaboraviti.
Da sam od tuge za tobom napustila život svoj, jer nisam nasla rješenje da zaboravim to. I dok me sanjaš ti, reći će ti duša moja tiho:'
Osjećam kako mi se duša diže i tebi u snove stiže, da ti kaže ono, šta ja živa nikad nisam mogla, jer tu hrabrost nisam imala. Tiho ti šapuće dok slatko spavaš ti, da te moje srce nikad neće zaboraviti.
Da sam od tuge za tobom napustila život svoj, jer nisam nasla rješenje da zaboravim to. I dok me sanjaš ti, reći će ti duša moja tiho:'
Jedne tužne noći ona je uplakana zatvorila oči,
zaželjela da ti budeš sretan kad ona nije bila!
'Dok je te riječi izgovarala ona je izdahnula.
Kad se ujutro probudiš ti i suza na tvom licu sja, znaj da te je samo ona iskreno voljela."
Nema komentara:
Objavi komentar