Dajte mi čašu sa stola i ne pitajte zašto pijem..

Okanih se tuge i bola, i njima se danas smijem.

Nije ni tuga što je bila..

Pa što da se o tome staram?

Svoje sam suze skrila, pa vas sve s ovim osmjehom varam..

Napuni čašu već je prazna, kao da ona mene pije..

Nemoj da stigne me i ta kazna da vidim što to na dnu čaša krije..

Ne počinji s pričama o životu..

večeras kao da misli nemam..

neka ide sve to na moju sramotu,

i nju na put za nigdje spremam..

Večeras me pusti u miru da pijem

i nikakve pjesme nemoj da krenu..

Dobro je sve dok se još smijem,

jer prijete mi suze u svakom trenu..

Dodaj mi čašu i pusti pitanja,

suvišne sad su sve te riječi..

ne kvari ovaj put do svitanja

s pričama tim o nekoj sreći..

Izgubim se brzo u svoj toj buci,

pusti večeras da ide po mom.

Najlakše je čaši u mojoj ruci,

a i meni je nekako lakše s njom..

I njoj uspomena nikakvih nema,

netko trijezan može ostaviti sve..

netko to može sasvim trijezan

netko to može

ali ja ne..