I bez tebe dan nekako prođe,

a rekao si da neću znati sama..

Tek mi ponekad misao dođe,

razmišljam onda opet o nama..

Zbrajam greške i moje i tvoje,

i sve mi se nekako velike čine..

Jutrom se budim otvorim oči

i pozdravim neka nova vremena..

ne čekam više hoćeš li doći,

ne brojim dane od kad te nema..

Brojim samo te male sitnice

što donose sreću a ne bol..

Što tjeraju osmjeh na moje lice

i mogu ti reći; ima ih sto!

Veselim se suncu, lijepome danu,

kavi što sad s kolegicama pijem

i pronalazim sreću u praznome stanu..

Hrabro sad u život koračam,

spremna sam opet izdržati sve..

Više ne boli ni to što shvaćam

kolike si samo gazio mi sne..

Polako krećem nogu pod nogu,

ne živim više od uspomena,

nisam bacila sve tvoje stvari,

ni o tebi rekla ruže stvari..

Još čuvam onaj sat tvoj stari,

što otkucava o ljubavi lažnoj..

Neće mi suza krenut niz lice

ako te vidim kraj neke druge..

Pruži joj radost i kroz sitnice,

čuvaj je uvijek bola i tuge..

Ne daj joj nikad da sama plače,

nemoj da i ona uzalud voli..

Voli ju više, voli ju jače

ne kao mene jer to jako boli..