Sjećanja, nježni čuvari na vratima moga vremena uronjeni u pamćenje odsanjanog, proživljenog, pročitanog. Koračam ovozemaljskim stazama slijedeći jednu davno zapamćenu misao...
„Tko se bori s nemanima, treba pripaziti da sam pritom ne postane neman. A kad dugo gledaš u bezdan, i bezdan se zagleda u tebe.“
„Tko se bori s nemanima, treba pripaziti da sam pritom ne postane neman. A kad dugo gledaš u bezdan, i bezdan se zagleda u tebe.“
Nema komentara:
Objavi komentar