Ne boli više..

Ne boli me to sto znam da nisi ni suzu pustio,niti to sto znam da nikada ovako nisi patio. Ne boli me čak ni sve ne promišljeno sto si izustio,i ako misliš da nije tako, pogrešno si me shvatio. Sve sto si rekao ionako nisi izgovorio prvi put,sve sam ja to od tebe već čula i prije. I nije da ne znam sto je to kad me hladno stjeraš u kut,dok se tvoje lice bezbrižno dalje smije. Mene ne boli to sto
























ponovno pričaš o kraju,i sto obećanu mi vječnost kao komad papira paraš.Ne boli sto moje usne i tvoje hladne poljupce znaju,ne boli, to je već navika da samoću u meni stvaraš. Nemoj mi brisati suze, pusti ih, neka teku. Sama ću podnijeti sve, pa i njih.Pusti me da sanjam neku ljubav, davnu, daleku... Pusti me da ti ponovno poklonim stih.I nemoj misliti, ni na trenutak samo,da me boli sve ovo sto radiš mi još jednom u nizu. Ipak se mi, ljubavi, predobro znamo,i koliko god bili daleko, opet smo si blizu. Ne boli me to, vjeruj mi, i slobodno kreni... Mene lomi samo jedno, ubija me i rastužuje: Što ćeš se ti opet, ponovno vratiti meni.. A ja ću opet misliti: ma on to zaslužuje...