"Iz dana u dan pokušavam da te zaboravim, da tebe prebolim, da mi srce prestane da vene i život sretno dalje krene. Ali ne ide, jer moje oči traže samo tebe. Pokušala sam druge da zavolim, da na te vise ne mislim, ali kad god bude kraj, ti se opet pojaviš. Dolaziš mi u snove i tiho šapućeš 'volim te'. Onda se probudim sva uplakana i ne spavam noćima, jer placem za tvojim očima, dusa me boli, srce mi puca, eh, kad bi mogao osjetiti kako je meni u ovom trenu sada, kako se moj život polako raspada, kako gubim nadu i polako nestajem u tami. Osjećam kako mi se dusa diže i tebi u snove stiže, da ti kaže ono, šta ja živa nikad nisam mogla, jer tu hrabrost nisam imala. Tiho ti šapuće dok slatko spavaš ti, da te moje srce nikad neće zaboraviti. Da sam od tuge za tobom napustila život svoj, jer nisam nasla rešenje da zaboravim to. I dok me sanjaš ti, reci će ti dusa moja tiho:'Jedne tužne noći ona je uplakana zatvorila oči, zaželjela da ti budeš sretan kad ona nije bila!'Dok je te rijeci izgovarala ona je izdahnula. Kad se ujutro probudiš ti i suza na tvom licu zasja, znaj da te je samo ona iskreno voljela"